СВ. ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА - Рођен 274. године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313. године, којим је престао дотадашњи прогон Хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).

Пошто је оболео од губе, наредио је Епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезнула је његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркава.

Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај, 14. септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери.

Света царица се упокојила 327. године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337. године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду.

ВАСКРС - Највећи хришћански празник, јер тада Црква доживљава централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "Ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је вера наша."(1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина ниче из тог једног Христовог дела.

На истини да је Христос васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: "јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети" (1 Кор 15,22). Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља.

Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ће се Хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је Новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Православна Црква пева: "Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему".

"А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер Анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети. А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана." (Матеј 28, 1-15)

ВАСКРШЊЕ ЈАЈЕ - Символ Христовог Васкрсења из мртвих. Као што се из јаја рађа живот који је био потпуно сакривен, тако је и Христос који је био мртав, васкрсао из гроба. Обичај бојења и шарања јаја за Васкрс потиче од Св. Марије Магдалене која је дошавши у Рим код цара Тиберија, даровала га јајетом рекавши: "Христос Васкрсе!" Цар се изненадио оваквом поздраву и упитао: "Како може неко да васкрсне из мртвих? У то је немогуће поверовати као што је немогуће поверовати да ово бело јаје може постати црвено!"

И док је цар Тиберије то говорио, јаје је почело да мења боју и постало је црвено. Црвена боја символизује крв као и божанску природу Христову. Црвена боја је боја божанске љубави.