Када улазите у храм, на улазу застаните и прекрстите се. Целивајте свете иконе, запалите свеће и молите се за своје ближње (живе и уснуле), предајући сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу нашем.

У храму мислите да стојите пред самим Господом, у Царству Божијем, јер је храм Небо на Земљи. Окрените се ка Истоку, тј. према Олтару где се приноси најсветија жртва за све нас. Када сте у храму ван богослужења, молите се тихо у себи, поштујте светињу храма. На богослужењима не разговарајте, него учествујте у молитвама, будите активан члан своје Цркве, јер је Црква заједница свих верних, окупљених око Христа.

У свети Божији храм, и жене и мушкарци треба да улазе пристојно обучени, како не би саблажњавали друге вернике и изазивали у њима грешне помисли. А у самом храму, за време богослужења сви треба побожно да стоје и ћуте, молећи се, а тек после (или пре) службе да целивају иконе, пале свеће, па ако треба и неку реч проговоре са другима. Не треба ми Бога да се бојимо као неког окрутног диктатора и пред Њим да дрхтимо, али исто тако, ружно је и грешно сматрати Га последњим од свих нас, кроз недолично облачење и понашање у светом храму Његовом. Не моли Он нас за помоћ, него ми Њега.

Велики грех за жене је када накарминисане дођу у храм и целивају иконе, крст или неку другу светињу, остављајући на њима траг кармина, тиме их обешчашћујући. Још страшније је када такве жене приступе Светом Причешћу. У храму покажите вашу духовну, а не телесну лепоту.