Почетна Богослужења Саборник Тропари и кондаци Библиотека Питања свештенику
V CLASS="eventFrame">
Савиндан
Свети Сава
Химна Светом Сави
СВЕТИ САВА је закорачио "на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се много чега, и сваки његов додир био је мелем; осврнуо се на много шта, и сваки његов поглед претворио Икона Светог Саве се у дивно дело." Његов уметнички дух провлачиће се од Хиландарског типика "па преко његове Службе Светоме Симеону до Живота Немањина... Служба Светоме Симеону већ по самој својој природи јесте распеваност душе Светога Саве". На тај начин св. Сава је утицао на развијање уметничког духа у нашем народу. "Сви писци Савиних биографија забележили су његову блискост с уметношћу, кад су описивали његову ктиторску делатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Солуну и Палестини.
Где год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илуминаторима, као што је, путујући, набављао црквене уметничке предмете како би их поклањао својим домаћинима или манастирима у својој земљи." У Хиландару и Студеници св. Сава је основао болнице и написао прописе за њих; тако је он први медицински писац, здравствени радник и здравствени законодавац.
Српске школе прихватиле су св. Саву као свога патрона и славе га не само у отачаству него и у целом расејању.
Печат Светог Саве КРМЧИЈА СВЕТОГ САВЕ, тј. Законоправило је црквено-грађански зборник права, што значи Божанског или Црквеног и грађанског, тј. човечанског права (лат. Corpus iuris utriusgue) боље речено: зборник закона грађанских и црквених правила за ондашњу Србију и самосталну Српску цркву, на чијем кормилу су били синови Стевана Немање, Стеван Првовенчани, краљ и брат му св. Сава, први архиепископ самосталне (аутокефалне) цркве.
Законоправило је најзначајније оригинално књижевно-правно дело св. Саве за које је, без сумње, имао и сараднике. Стога М. Петровић и истиче: "...заслуга Савина у изради Номоканона за Србе састоји се углавном у избору текстова из византијских номоканона и у распореду грађе..." До данас није пронађен истоветан византијски зборник, мада су неки научници хтели да оповргну аутентичност Крмчије, и то више због непознавања српско-словенског језика на коме је писао св. Сава. Овај зборник приређен је пре него што је св. Сава издејствовао аутокефалност Српској Цркви (1219).
Наиме, када је св. Сава још у Светој Гори добио од свога оца, преподобног Симеона, црквено-политичке директиве, и када је после очеве смрти за време свог боравка у Србији, у манастиру Студеници (1208-1219), добро упознао прилике и потребе Српске цркве, почео је да преводи црквене каноне, тј. Канонски синопсис Стефана Ефеског са приређеним тумачењима Алексија Аристина, да би касније, као арихепископ Српске цркве са сарадницима, преводио и зборнике грађанских закона и све то уобличио у Законоправило, и то у Солуну у манасгиру Филокалу, а све уз свесредну помоћ већ његовог великог пријатеља митрополита Костадија. Затим, када је организовао епископије у Српској цркви, сваком епископу дао је по примерак Законоправила (Крмније) по којима ће управљати (крмити) у својој епархији, тј. Цркви у малом.
Крмчија св. Саве подељена је на 64 главе (од којих је 57 глава касније ушло у састав штампане Крмчије у Русији), a од 64, 44 главе имају чисти канонски садржај, а осталих 20 - грађански. У то време, општепризанти Номоканон у XIV наслова, познатији као Фотијев Номоканон из 883. год., био је у општој употреби у Византији, али су за састављање Законоправила коришћени и други номоканони, из којих је преузето више од стотину списа.
Тропар уз празник Света Три Јерарха
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, заједнички празник светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Света Три Јерарха Установљен је у 11. веку у време цара Алексија I Комнина (1081-1118), тачније 30. јануара (12. фебруара) 1084. године.
Наиме, међу верницима Византије избила је расправа о заслугама ове тројице светитеља. Једни су држали страну једном, други другом, а трећи трећем светитељу, па су прозвани василијанима, григоријанцима и јованитима. Спор су решили сами светитељи.
Јавили су се у сну Св. Јовану Евхаитском и рекли му да су у Богу у истом достојанству. Наредили су да им се установи заједнички празник да би размирице међу верницима престале. Митрополит Јован је то објавио народу и завео овај празник.
Свети Василије Велики је превазишао у књижевној мудрости не само учитеље свога времена но и старије; изучио је реторство и философију и као аскета живео је животом врлине, сиромаштва и целомудрија, и улазећи умом ка Боговиђењу, узведен је на архијерејски престо када је имао четрдесет, а био је архијереј 5 година.
Свети Григорије Богослов је био светога живота, учен богослов, због чега је и назван: Богослов. Био је архијереј дванаест година у Цариграду, утврђујући православље.
Свети Јован Златоусти био је велики беседник и одличан тумач Светог Писма, светога живота извор милости и љубави, пун ревности учитељства. Живео је шездесет година, а пастир цркве био је шест година…
Библијска прича




Ускоро празнујемо
Св. Сава први Архиеп. и просветитељ Српски
Св. Три Јерарха
више...
Друге презентације














 
webgazda@sabornik.com