Почетна Богослужења Саборник Тропари и кондаци Библиотека Питања свештенику
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА СТРАСНУ СЕДМИЦУ И ВАСКРС
Вечерња суботом и уочи празника у 18 часова.
Акатист србима светитељима петком у 19 часова.
Света литургија недељом у 10 часова.
Света Тајна Покајања (исповест) се врши после вечерње или један сат пре литургије.
Субота 12. април - БЛАГОВЕСТИ И ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРА
Света Литургија у 9 часова.
Врбица са Вечерњем у 16 часова.
Недеља 13. април - ЦВЕТНА НЕДЕЉА
Света Литургија у 10 часова.
Среда 16. април - ВЕЛИКА СРЕДА
Света Литургија Пређеосвећених Дарова у 9 часова.
Четвртак 17. април - ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
Света Литургија у 9 часова.
Бденије са читањем 12 Страсних Јеванђеља у 19 часова.
Петак 18. април - ВЕЛИКИ ПЕТАК
Царски Часови у 9 часова.
Вечерње са изношењем плаштанице у 18 часова.
Опело Христово у 20 часова.
Субота 19. април - ВЕЛИКА СУБОТА
Света Литургија у 9 часова.
Недеља 20. април - ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО
Васкрсно Јутрење са Светом Литургијом у поноћ.
Друга Света Литургија у 10 часова.
Понедељак 21. април - СВЕТЛИ ПОНЕДЕЉАК
Света Литургија у 9 часова.
Уторак 22. април - СВЕТЛИ УТОРАК
Света Литургија у 9 часова.
Свети великомученик Георгије - Ђурђевдан ЂУРЂЕВДАН - Свети великомученик Георгије, слави се 23. априла. Рођен је у Кападокији 270. године, а мученички је пострадао у Никомидији 303. године, по наредби злогласног цара Диоклецијана. По мученичкој смрти, а по последњој жељи светитеља, слуга је пренео његово тело у Лиду палестинску, одакле му је мајка била родом. Свети Георгије се први пут спомиње око 367. године, у једном натпису на храму у Ватанеји који је њему посвећен. Делови његових моштију чувају се у разним Православним храмовима света.
Његова служба садржи песме црквених песника из 8. и 9. века: Анатолија, Јована Дамаскина, Студита и Теофана Никејског. Беседе и похвале писали су за овај празник: Андреј Критски, Георгије Кипарски, Аркадије Тримит и Јован Евхаитски. Српски народ слави Светог Георгија (Ђорђа) као домаћег светитеља патрона и заштитника. Храмови у Српској Православној Цркви посвећивани су му почевши од 12. века. Поред овог главног празника, Свети Георгије се слави и 3. новембра, поводом обновљења његовог храма у Лиди палестинској - Ђурђиц.
Када цар Диоклецијан отпоче страшно гоњење на хришћане, ступи Ђорђе пред њега и одважно исповеди, да је и он хришћанин. Цар га баци у тамницу, а нареди да му се ноге ставе у кладе а на прси тежак камен. По том нареди, те га везаше на точак, под којим беху даске са великим ексерима, и да га тако окрећу, док му цело тело не поста као једна крвава рана. По том га закопа у ров, тако да му само глава беше ван земље, и остави га у рову три дана и три ноћи. По том преко некога мађионичара даде му смртоносни отров. Но при свим овим мукама Ђорђе се непрестано мољаше Богу, и Бог га исцељиваше тренутно, и спасаваше од смрти на велико удивљење народа. Када и мртваца једног молитвом васкрсе, тада многи примише веру Христову. Међу овима беше и жена царева Александра, и главни жрец Атанасије, и земљоделац Гликерије, и Валерије, Донат и Терина. Најзад осуди цар Ђорђа и своју жену Александру на посечење мачем. Блажена Александра издахну на губилишту пре посечења, а св. Ђорђе би посечен 303 год.
Чудесима, која се десише на гробу св. Ђорђа нема броја. Нема броја ни његовим јављањима у сну и на јави многима, који га споменуше и његову помоћ поискаше од онда до дана данашњега. Разгоревши се љубављу према Христу Господу светом Ђорђу не беше тешко све оставити ради те љубави: и чин, и богатство, и царску почаст, и пријатеље, и сав свет. За ту љубав Господ га награди венцем неувеле славе на небу и на земљи и животом вечним у царству Свом. Још му дарова Господ силу и власт да помаже у бедама и невољама свима онима који га славе и његово име призивају.
Данас је Ђурђевдан, један од највише слављених празника код Срба. Срећан вam празник Ђурђевдан, уранак и хајдучки састанак!
Свети Василије Острошки Чудотворац СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ ЧУДОТВОРАЦ - (Јовановић) рођен је у Поповом Селу у Херцеговини. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог озбиљног и строгог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.
Умро је 1671. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцелења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројчина дне одржава велики народни сабор.
Српска Православна Црква слави Светог Василија Острошког 29. априла, (12. маја).
МОЛИТВА СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ - Свети Василије, велики угодниче Божји, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере православне, одбрани и нас који твоју свету веру држимо, и с надеждом теби приступамо. Велики архијереју Божји, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па напослетку и за мене недостојног и последњег. Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видовних и невидовних. Запалила те је српска земља као вечну свећу пред престолом Бога живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу. Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загреј сада Божјим духом и срца наша, да се спасемо и прославимо Бога Свевишњега и тебе свеца Божјега. Са свих страна света притицали су ћивоту твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао. Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима па и мени. Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне. Свети Василије Чудотворче и оче наш духовни, чуј и услиши чеда твоја духовна у Христу Исусу Господу нашем. Амин!
Библијска прича




Ускоро празнујемо
Ђурђевдан
Свети Василије Острошки Чудотворац
више...
Друге презентације














 
webgazda@sabornik.com