Почетна Богослужења Саборник Тропари и кондаци Библиотека Питања свештенику
РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА ЗА СТРАСНУ СЕДМИЦУ И ВАСКРС
Вечерња суботом и уочи празника у 18 часова.
Акатист србима светитељима петком у 19 часова.
Света литургија недељом у 10 часова.
Света Тајна Покајања (исповест) се врши после вечерње или један сат пре литургије.
Субота 12. април - БЛАГОВЕСТИ И ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРА
Света Литургија у 9 часова.
Врбица са Вечерњем у 16 часова.
Недеља 13. април - ЦВЕТНА НЕДЕЉА
Света Литургија у 10 часова.
Среда 16. април - ВЕЛИКА СРЕДА
Света Литургија Пређеосвећених Дарова у 9 часова.
Четвртак 17. април - ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
Света Литургија у 9 часова.
Бденије са читањем 12 Страсних Јеванђеља у 19 часова.
Петак 18. април - ВЕЛИКИ ПЕТАК
Царски Часови у 9 часова.
Вечерње са изношењем плаштанице у 18 часова.
Опело Христово у 20 часова.
Субота 19. април - ВЕЛИКА СУБОТА
Света Литургија у 9 часова.
Недеља 20. април - ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО
Васкрсно Јутрење са Светом Литургијом у поноћ.
Друга Света Литургија у 10 часова.
Понедељак 21. април - СВЕТЛИ ПОНЕДЕЉАК
Света Литургија у 9 часова.
Уторак 22. април - СВЕТЛИ УТОРАК
Света Литургија у 9 часова.
Велики петак - Страдање Христово - празнични тропар
Велики петак - Страдање Христово - икона ВЕЛИКИ ПЕТАК - Страдање Христово Није ли то најтужнији дан за нас, када пострада Онај који прими све грехе наше, који се родио ради нас и нашег спасења. Знао је Господ Исус Христос да ће Га јеврејске старешине ухватити и осудити на смрт, те претходне вечери окупи апостоле Своје и каза им дајући им Хлеб: "Узмите једите, ово је тело моје које се за вас ломи, за опроштај грехова". А затим им пружи чашу са вином и рече: "Узмите и пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас излива за опроштај грехова". Те тако установи Свету Тајну Причешћа.
Познаде издајника свог, Јуду и то му каза пред свима. И када би на молитви у Гетсиманском врту ухватише Га војници и доведоше пред судију, Понтија Пилата, лажно Га оклеветаше и осудише на смрт. Био је свирепо мучен, пљуван и понижаван, а на леђа Му ставише дрвени Крст и поведоше Га између двојице разбојника на брдо Голготу изнад Јерусалима. Разапеше Га на Крст, где Он у тешким мукама издахну. Али чак ни тада не заборави Он мајку своју, Пресвету Богородицу, него је повери свом верном ученику Јовану Богослову, обративши му се речима: "Сине ево ти Мајке, Мајко ево ти Сина". У тренуцима умирања, када Његова душа напушташе човечије тело Он мољаше Оца Свог Небесног да опрости људима који га осудише и разапеше, како тада за њих тако и дан данас за све нас он се усрдно моли Богу да нам опрости све грехе наше и избави нас од невоље.
Испусти душу своју, Онај који је био безгрешан, Онај који прими све грехе наше и проли крв своју ради нашег спасења и очишћења. Земља се у том тренутку затресе и наста велика тама. Мртви устадоше из гробова својих, и схватише сви да Он заиста би Син Божји. Скидоше Га са Крста и сахранише у Гетсиманском Врту. Наша Црква слави на овај дан успомену на Христово Распеће. У свим нашим молитвеним храмовима износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (Христов Гроб) испред олтара. Везано за тај догађај постоји у нашем народу обичај да се провлачи испод плаштанице и тада се помишља нека жеља и помоли се Богу, који ће услишити наше молитве и испунити наше жеље.
Наша Црква, на Велики Петак заповеда најстрожји пост, без рибе и уља, по могућству, ко може, пожељно је на тај дан ништа не јести.
Обрезање Господа Исуса Христа - празнични тропар
Обрезање Господа Исуса Христа - икона ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - Осми дан по свом рођењу, Господ наш Исус Христос би донет у храм и би обрезан, сходно постојећем закону, још од времена Аврамова. Тада Он и доби име Исус, што је још и пре Његовог зачећа, Арханђел Гаврил наговестио Пресветој Деви Марији. Ово Старозаветно обрезање претходи Новозаветном Крштењу, а сам тај чин Обрезања Господа нашег, указује нам на то како је Он на себе примио истинско тело људско, а не привидно.
Заправо, хтео је Он да испуни и свој закон који даде кроз пророке и праоце, јер каже Он: "Не дођох да укинем закон, него да га испуним" (Мат. 5,17). Као такав, би обрезан и Његова крв потече и осети бол и плакаше, као што и доликује човеку. Симболика се огледа у томе, што је баш био обрезан по телу, да би нама установио духовно обрезање, јер Његовим Обрезањем заврши се Стари Завет, који се везује искључиво за тело, а заче се Нови духовни Завет.
Ето, због тога је човек дужан да, поред свог тела обрезује и своје духовне страсти, а то су: јарост, гнев, завист, гордост, нечистоту и многе друге грехе и греховне жеље. Обрезање у Старом Завету је установљено као Крштење и очишћење од прародитељског греха, иако се заправо овај грех не може очистити тако, до Христовог добровољног проливања Крви за нас и Његовог страдања. Беше Исус човек, али без човечанског греха и натприродно рођен од безгрешне мајке и не беше Њему потребно да трпи оно што је Законом прописано, али пошто је био дошао да узме на себе грехе целог света, претрпе Он и Обрезање као и сваки грешник.
Тако започе Његово страдање за нас и поче Он пити из чаше из које је морао попити све до дна. Приликом Обрезања проли Он своју Крв из једног дела тела, а напослетку из целог и то у потоцима. Још као дете, беше навикнут Он на патње и бол и поче веома рано страдати. Његово име Исус, у преводу значи Спасење и његова сила је очигледна, јер оно удиви анђеле и уплаши ђаволе. То име је силно оружје, као каже и сам Јован Лествичник: "Свагда именом Исусовим удри противнике, јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи".
Јер је Исус, ономе који се приљубљује уз Њега - просвећење ума, лепота душе, оздрављење тела, помоћник у невољи, радост у жалости. Ето, због чега је значајно Обрезање Господа, којим Он испуни Закон, а после га замени Крштењем у Цркви Својој.


Свети Василије - празнични тропар
Свети Василије - икона СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ - Богослов, аскета, проповедник, епископ, аутор Литургије. Рођен је у римској провинцији Кападокији, око 330. године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу у родном граду. Он је тамо проучавао филозофију пет година а затим је отишао у Цариград и Атину, где је наставио своје школовање. У Атини се упознао са Св. Григоријем Назијанзином.
Св. Василије Велики, поштовалац класичне културе, написао је спис Упутство младићима о употреби јелинске литературе. Наклоњен аскези, ступа у монаштво, које схвата као заједнички или киновијски живот. Касније ће написати "Монашка правила", а заједно са Св. Григоријем Назијанзином саставиће Филокалију из Оригенових списа, зборник текстова о божанској лепоти.
Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Рукоположен за свештеника 364. године, посвећује се пастирским и социјалним проблемима. Гради у Кесарији добротворне установе за општу помоћ: избеглиштва, азиле, болнице, народне кухиње познате под именом "Василијаде". Тада пише Шестоднев, девет проповеди у којима по буквалној методи тумачи библијски текст о стварању. После смрти епископа Јевсевија (370. год.) Св. Василије изабран је за епископа кесаријског. Постао је главни бранилац Никејског Православља, преузевши тако улогу Светог Атанасија. Он се супротставља не само онима који одбијају да прихвате божанство Светога Духа него и цару Валенсу. У свим теолошким расправама позива се на Свето Писмо и општеприхваћено Свето Предање, које се пренело како у облику догмата тако и у форми проповедања. Тамо, дакле, где Свето Писмо ћути, и теологија треба да ћути. Тајна Свете Тројице је неизмерива. Бог је непознат по Својој суштини, због трансцендентности те суштине; зато Га треба обожавати. Те идеје су предмет Трију књига против Евномија, ученика Аријевог, који је тврдио да човек познаје Бога као што познаје сам себе. За Св. Василија, позитивна, катафатичка дефиниција Бога значила би ограничавање Његове суштине. Он је оставио збирку Писама у којима расправља о теолошким, пастирским и друштвеним темама, од велике актуелности за наше време.
Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба, Литургија названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.
По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379. године, преселивши се у Царство Христово.
Библијска прича




Ускоро празнујемо
Страдање Христово
ВАСКРСЕЊЕ Господа Исуса Христа
Ђурђевдан
Свети Василије Острошки Чудотворац
више...
Друге презентације














 
webgazda@sabornik.com